U jbt… kad tako odmah sve počne s Kulom… Zapravo potopom na ovim slikama. Kičastim, kao torta napunjenim, meni dragim, vikotrijanskim. Gdje je Kula – Potop, ma dođe na isto – smakne staro, htio ili ne, desi, se, samo udar groma. O da, ništa bez toga 😉 Ali šta smiče… Tuga i snuždenost (5 pehara) uslijed stalne, neprekidne borbe (Snaga). Pa to je divno, zar ne! Ne kažem da je ugodno, ali konačan kraj mučnih  natezanja kojima ne vidiš završetak, nego kao u zatvoru se prilagođavaš, iz dana u dan… Dobro je to završi. Jer ili to, ili mi. Zapravo, završavamo mi, onaj dio nas koji se muči i nateže.…