Koliko lako kažeš što… ne misliš, ma ni osjećaš – nego što jesi? Nije to ono „govorim svoje mišljenje“, to je vrlo lako, i ima tisuću ograda i zaštita u sebi „ja tako mislim, što se mene tiče“. I ok je. Ali, sloj dublje je reći to tonom koji je više od mišljenja, koji je tvoja suština. Taj ton nije onaj internetski, žovijalni, društveni. To često nije ton kojim govorimo kada komuniciramo u nekoj društvenoj situaciji. To je ton duše. Njime kažeš i „dobar dan“ u dućanu, pa se energija promjeni, ovi prestrašeni se malo smrznu i odmaknu, ovi budniji naćule uši ne bi li još pjesme, te vibracije „ubrali“.…